Dete od dve majke

Britanski naučnici su dobili dozvolu da naprave ljudski embrion koji će imati genetski materijal dve majke. Tim sa Univerziteta Njukasla ubaciće genetski materijal koji nastaje spajanjem spermatozoida s jajnom ćelijom jedne žene u jajnu ćeliju druge žene. Taj pionirski poduhvat će sprečiti da majka prenese izvesne genetske bolesti na nerođenu bebu..

Te bolesti nastaju iz DNK koji se nalazi izvan jedra, pa se stoga nasleđuju nezavisno od DNK u jedru.

Sve one zajedno nazivaju se mitohondrijskim bolestima. Mitohondrije su male kompleksne ćelijske strukture (organele) koje obezbeđuju 90 odsto energije potrebne za funkcionisanje organizma. Ima ih u svim ćelijama ljudskog tela, osim u crvenim krvnim zrncima. Mitohondrije su jedinstvene po tome što imaju svoj DNK - mitohondrijski DNK, koji se nasleđuje samo od majke. Ako je taj DNK defektan, javljaju se mitohondrijske bolesti, za koje za sada nema leka.

Istraživanja na miševima pokazuju da je moguće sprečiti prenošenje tih bolesti ako se ukloni pronukleus - genetski materijal od koga će nastati jedro - iz oplođene jajne ćelije koja sadrži loše mitohondrije i ubaci u drugu oplođenu jajnu ćeliju, koja ima samo dobre mitohondrije.
Rešenje za bolesti
Doktor Dag Turnbul, profesor neurologije na Univerzitetu u Njukaslu, i dr Meri Herbert, naučni direktor Centra za plodnost u gradskom Centru za život, nameravaju da izvedu isti poduhvat s ljudima. Američki naučnici iz Instituta za reproduktivnu medicinu i nauku Santa Barbare, država Nju Džersi, objavili su još 2001. da su uspešno izveli sličan postupak. Tako je rođeno petnaestoro zdrave dece kojima majka nije prenela genetske bolesti.

Britanski istraživači će morati da provere da li je usađivanje pronukleusa bezbedno. Oni neće dozvoliti da se nastala jajna ćelija razvije u bebu. Čak i ako bi se to desilo, dete bi ličilo na majku i oca zbog toga što mitohondrijska DNK ne određuje takve karakteristike kao što su boja kose ili očiju. Naučnici naglašavaju da je njihovo istraživanje samo prvi korak u jednom veoma teškom procesu. On bi trebalo da im omogući da usavrše tehniku koja će sprečiti prenošenje mitohondrijskih bolesti.

Tim profesora Turnbula usredsrediće se na takozvanu mitohondrijsku miopatiju. Ona uzrokuje slabost mišića i bolne grčeve, što pacijentima otežava normalno kretanje, tako da neki moraju da koriste invalidska kolica. Vođa istraživanja dr Dejvid Harison je izjavio: „Pionirski pristup koji trenutno testira profesor Turnbul može dovesti do uspešnog lečenja mitohondrijske miopatije, brojnih tegoba koje znatno utiču na kvalitet i dužinu života.”
Protivnici ideje
Trenutno se u Britaniji ispituje mišljenje javnosti o zakonima koji regulišu istraživanja na embrionima, kao što je ovo iz Njukasla. Neki ljudi veruju da su eksperimenti s kloniranjem opasni i neetički. Džozefin Kvintaval iz organizacije „Komentar o reproduktivnoj etici” kaže da je užasnuta.

„Nepoželjno je stvarati decu na ovaj način. To će šokirati svet. Time se poigravamo ranim ljudskim životom.” S druge strane, profesor Turnbul kaže da naučnici ne menjaju radikalno DNK embriona.
„Mi samo menjamo izvor energije.”
Isto misli i Azim Surani, profesor psihologije i reproduktivne medicine sa Kembridža. On kaže: „Ne vidim etički problem kad eksperimentišemo s embrionom u veoma ranoj fazi, dok ćelije nisu ni počele da se dele.“

Endi Maja, profesor etike s Univerziteta Pejzli, kaže: „Etička pitanja se javljaju kad zamislimo da je iz takvog embriona rođeno dete. Čak i ako se rodi dete od dve majke, ne verujem da treba da nas brine njegova dobrobit više od dobrobiti sve druge dece.”